Ученицима је као припремна активност предочена Прича која има за циљ да их уведе у задатак пројекта. Ова припремна радња кроз машту симулира реални животни проблем и наводи их на питање - Која су могућа решења? Пошто је остављен дан за размишљање, ученицима је постављен Задатак. Његова улога је да ученицима представи стварни проблем, алате које могу користити али и Рубрике које садрже костур задатка и параметре који ће се вредновати при раду.
Рубрике садрже информације о организацији ученика у оквиру групе (улоге). На основу рубрика јасно је стављено до знања шта се од које улоге очекује (постоје елементи тимске наставе али нема ротације улога).
За реализацију Задатка неопходно да свака улога испуни свој део задатка – индивидуални задатак тј. да свако да свој максимум. Индивидуални задаци су тако конципирани да се очекује хоризонтално повезивање ученика у групи (тиму), и рад осталих зависи од сваког појединачно. Због тога ученици уче једни друге и једни од других, међусобно се помажу и изналазе заједнична решења. На овај начин је обезбеђено кооперативно учење у групи (ученик-ученик).
Задатак подразумева да се уз употребу ИКТ-а ради на повезивању знања, како личних и животних тако и знања из различитих предмета (стручни предмети, историја, географија, српски језик...). Са друге стране се оставља могућност да се различита интересовања ученика (мобилни телефони, изласци, омиљена места у граду, друштвени живот...) промовишу, чиме се обезбеђује и лична мотивација ученика. Ученик се на овакав начин може изразити као целовита личност чиме се премошћавају разлике међу ученицима.
Ученику је омогућено кроз овакав приступ да стечена знања примени у новом светлу, да се стечене вештине искористе за усвајање нових у циљу креирања задатог пројекта. Пошто се научено и практично примени, уочавају се проблеми који се могу јавити у раду и налазе решења. Истовремено се подстиче и креативност ученика.
Подела на групе се одвија у неколико нивоа: лични, на основу улога и на основу теме задатка. Наиме, ученици сами бирају тему и самостално се деле у групе у оквиру којих су улоге јасно дефинисане. Оваква организација омогућава да напреднији ученици дају свој максимум у оној области у којој су су најбољи, док слабији ученици имају прилике да добију оне улоге које ће им омогућити напредују кроз тимски рад. Овим се подстиче сарадња, заједништво а код ученика развија самопоуздање и жеља за напредком у циљу стварања заједичког пројекта.
Могућност да ученици својим радом допринесу развоју свог града, као и прилика да се њихов глас чује, додатна је мотивација за ученике.
Оба наставника присуствују часовима и заједно воде наставу у различитим етапама часова. Овакав приступ захтева да се и наставнички рад повеже, а самим тим се добија на интердисциплинарности јер омогућава ученицима да повежу знања и вештине из различитих области.
Сматрамо да се допринос унапређивању образовно-васпитном раду огледа у томе што се кроз овако организован пројектни задатак омогућава:
Да се ученици мотивишу јер се активирају њихова лична, животна знања
Да се код ученика развија сарадња, заједништво, самопоуздање
Да се ИКТ користи за изградњу функционалног знања,
Да интердисциплинарни приступ и тимски рада ученике припрема за будућа занимања.